Pisano izražavanje

Kako napisati sastav?

                      pisanje-tekstova    Savremena nastava upućuje na što samostalniju ulogu učenika u učenju  , jedan od načina je  upućivanje na samostalno proučavanje na osnovu nekog izvora. Između ostalog, tome će služiti i ovaj blog.

                             Rešio sam da napišem jedan kratak priručnik o tome kako se piše jedan klasičan školski sastav jer praksa pokazuje da je ovaj jednostavan vid pismenog izražavanja učenika sve veći problem. Učenici ne znaju kako da počnu, kako da poentiraju – završe sastav, kako da ispoštuju kompoziciju rada. Pisanje sastava zahteva maksimalno angažovanje učenika i to je idealna vežba za razvijanje jasnog, preciznog, maštovitog izražavanja, za koncipiranje nekakve misli koja mora da prethodi sastavu – stoga je ovo vrlo važna tema.  Tema ovog posta su sastavi sa tzv. slobodnom temom – temom koja nije vezana za sadržaj iz književnosti, već za lično ili posredno doživljen događaj, opis ( potret ili pejzaž) itd.

                             Pošto se duži članci retko čitaju ( statistika), krenućemo sa kraćim celinama,  korak po korak: kompozicija, plan zadatka, odgovor na temu, sadržaj, stil, česte gramatičke i pravopisne greške itd.

                                KOMPOZICIJA UČENIČKOG SASTAVA

                              Svaki sastav mora da zadovolji određenu formu. Tako se uvodi red u pisano izražavanje. Sastav čine uvod , razrada i zaključak. Ipak – strogo poštovanje samo ove strukture dovodi do mehaničnosti u pisanju. Razrada naročito treba da ima više pasusa. Pasus čini jedan skup rečenica sličnog značenja (odnosi se na određenu podtemu)

                         U uvodu se se nagoveštava o čemu će se pisati , to može biti neki zanimljiv događaj , detalj iz teme. Uvod nekako ne treba da sadrži ( što je najčešća greška ) banalnu rečenicu o čemu će se pisati npr. Ja sam Pera Perić, učenik osmog razreda i sada ću Vam opisati jesen u mom kraju. Treba odmah krenuti sa opisom jeseni, npr. Kako doživljam promene godišnjeg doba, kako one utiču na moj život, kako se osećam kada dolazi jesen ( ukoliko je opis jesenjeg pejzaža tema)

                       Razrada je centralni deo rada, zavisi od teme, opisuje se npr. jesen , ali po pasusima koji će obuhvatiti nekoliko celina koje opisujemo ( pausse vizuelno obeležavamo uvučenim redom.

                       Pasusi : Ako smo uvod, razradu i zaključak otpočeli redom koji je uvučen za dva centimetra, pasuse „uvlačimo“ za po jedan centimetar( npr. Opis drveća u mojoj ulici, opis trave, cveća, bašte uopšte s naznakom na boje, mirise, zvukove, promene koje se vide, opis životinja u jesen, ljudi, mogu se naglasiti pojedinosti kakteristične za jesen: kiša, vetar, ptice selice, drugovi, škola itd.

                          Zaključak treba da bude sažet u par rečenica, da se nadovezuje na ono što je napisano, da se iznese nako završno opažanje, ali neka pojedinost koja će sastav učiniti završenim, celovitim, smislenim do kraja , ne mora to uvek biti neka misaona poenta npr. celokupni doživljaj jeseni se može sažeti na lična razmišljanja o jeseni: da li su drugačija u odnosu na leto, da li iščekujem zimu itd. Pogrešno je završiti jednom rečenicom koja ne kazuje ništa novo, nekom frazom koja se ponavlja sto puta – npr. Ja volim jesen, ja ne volim jesen, jesen je prelepo godišenje doba i sl.

                       Sledeća tema biće plan pismenog zadatka.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s