Čarobni školski autobus

Odličan crtani film o svemu i svačemu…

Kako napisati plan školskog sastava?

Sledeća tema biće plan pismenog zadatka.

Kako sačiniti plan školskog sastava?

Jednostavno rečeno:  plan je kratka skica odgovora na temu – sadržaja. Moramo jasno staviti na papir o čemu ćemo tačno pisati. Sastavljanje ovakvog plana znatno olakšava pisanje sastava. Kako to učiniti?
Nakon dobijanja teme, uzmite papir i na njega stavite prve misli koje vam padnu na pamet u vezu teme. Odredite centralnu ideju koja će činiti okosnicu rada. Ukoliko je npr. tema:  „Jedna stranica mog dnevnika“ , postoji niz tema o kojim se može pisati. Izabrao si npr. putovanje – učeničku ekskurziju. Odredi nekoliko podtema koje će činiti pasuse tvog sastava : Uvod : – Šta za tebe predstavlja putovanje?
Voliš li da putuješ?
Razrada – Svaka podtema čini jedan pasus, njega „uvlačiš“ za jedan cm dok uvod razradu i zaključak „uvlačiš“ za po jedan cm.
– Kroz koja mesta si prošao tokom puta do glavnog odredišta?
– Najinteresantniji događaj ili prizor tokom puta do cilja.
– Dolazak na odredište.
– Poseta muzeju.
– Poseta ZOO vrtu ( naravno navodite mesta koja ste posetili )
– Poseta značajnoj crkvi, spomeniku.
– Slobodno vreme i kako ste ga proveli.
– Najzabavniji deo puta.
– Da li je bilo nečega što smatraš poučnim.
Zaključak : -Povratak kući.
– Tvoje impresije ( utisci sa puta)
– Kako si se osećao kada si stigao kući.

Napomena u vezi zaključka : Zaključak mora biti efektan, mora imati logičku vezu sa prethodno napisanim, to može biti nekakakav predlog za sledeću destinaciju, nekakva poruka, nešto što si uočio, video, zapazio, a izazvalo je u tebi asocijaciju na neku drugu konkretnu pojavu u tvom životu ( npr. u muzeju su shvatio da je rat strašan, da je život težak, da su ljuda svuda slični itd. )

Uvek koristi primere da potkrepiš ili ilustruješ svaku od tačaka koju opisuješ.

Sledeća tema je : Kako ne promašiti temu rada?

Sveti Sava 2010

Nekoliko korisnih saveta za pravilno čitanje

 

NEKOLIKO KORISNIH SAVETA ZA PRAVILNO ČITANJE

 

Emerson : „ Čitaj radi ispravnosti suda, a ne radi informacije.“

 

Postoji jedan prividan paradoks u vezi čitanja. Ono je moćni način za razvijanje snage uma, ali je i efekat čitanja često sasvim suprotan, jer čitanje svega i svačega bez cilja ili prethodnog razmišljanja o onome što se čita može da deluje veoma razorno po ustrojstvo uma.

 

Emersonovu misao bi mogli protumačiti kao poziv da se pre čitanja prvo dobro promisli o predmetu čitanja. Nije loše ni prvo pročitati pa razmisliti o pročitanom, ali ipak većina ljudi samo čita, a uopšte ne razmišlja o pročitanom.

 

Ako za čitanje imate barem pola sata, deset minuta promislite o svom znanju o predmetu čitanja, čak iako mislite da o predmetu čitanja ništa ne znate. To što znate može biti malo toga ili više, ili skoro ništa, ali vi svoje znanje o nečemu morate pretresti pre nego što krenete da ga proširujete, tako ćete mnogo više zapamtiti i vaše razumevanje će biti daleko veće. Tako će se mnoga pitanja o pojedinom predmetu biti otvorena, ona koja su dosada bila zamagljena i neodređena. Trakođe je um podstaknut da misli o određenoj temi, a iščekivanje podstaknuto razmišljanjem naoružava um mnogim kukama koje će zakačiti sijaset ideja koje bi inače bile jedva zapažene. Ovako vi na prvom mestu imate svoje ideje, čitanjem ih ispravljate, proširujete i uvećavate, tako se ujedno vežba snaga uma i volje.

 

Najvažnija stvar sa ovakvim čitanjem jeste da se koristi um putem kontrole volje, odnosno uz pomoć unutrašnje odluke.

 

Kada proučavamo složene teme, prvo pročitajmo jedan deo – poglavlje, radi opštih saznanja, zatim čitajte još jednom radi proučavanja pojedinosti.

 

Prvo se mora razumeti predmet i priroda teme, pre nego se upustimo u pažljivo proučavanje, kada su se ideje povezane sa glavnom temom konsolidovale u umu, prvi utisak o prenatrpanosti detalja će se izgubiti.

 

Tajna uspeha prilikom proučavanja pojedinih kompleksnih tema je u tome da se uzme i dobro utvrdi određena stvar, a zatim da se ova odloži u stranu da bi se proučila sledeća. Kada je druga ideja sasvim jasna, treba se vratiti prvoj i spojiti dve ideje, Nikad ne treba istovremeno povezivati više od dve ideje i nikad ne treba žuriti.

 

Dok ne učinimo napor da se naše ideje mirno rasporede kako bi bili u stanju da ih pojedinačno pregledamo, one tako brzo promiču da ne možemo jasno da ih obuhvatimo, poput osobe koja trči sa rukama punih pomorandži, jedna joj ispada, on grčevito pokušava da je dohvati, druga pada sa strane i ubrzo se sve kotrljaju po zemlji.

 

Svaka pročitana rečenica, dakle, mora proraditi kao misao, u um se ne prenose reči sa štampane strane, već žive mentalne predstave koje će biti rečima izražene, živa mentalna predstava. U umu se zadržava jedino ono znanje u koje je uložen neki napor, snažan i prodoran napor percepcije ili postupno i razborito razmišljanje, pšri čemu je važan element kocetracije. Prv o treba razumeti ideju br. 1, vezati je za um činom koncetracije, kada ideja postane jasna, posmatrati je mirno petnaestak sekundi, a onda odbaciti tu ideju dok prelazimo na ideju br 2, a ideja br 1. će se pojaviti u umu  kada to budemo želeli.

 

Sposobnost da se ostave po strani  stvari kojima nije pravo vreme za razmišljanje, je od izuzetne važnosti.

 

Sa ovim predznanjem o čitanju, omogućićemo da ono ubuduće postane jedna živa aktivnost, pomoću koje ćemo spoznavati tuđe misli o svemu što postoji.

 

 

Школске приредбе у ОШ „Др Тихомир Остојић“

Већ дуже време школске приредбе у Остојићеву , у ОШ “ Др Тихомир Остојић“ су врло запажене, посебну сарадњу остварујемо са КУД „Др Тихомир Остојић“ и још два КУД-а у Остојићеву, по потреби. Погледајте неколико колажа са наших приредби :

Иако су помало занемарене у наставној пракси , приредбе имају велику улогу у развијању дечије креативности, спајању културе говора, али и музике и покрета. 

Учествовање на школској приредби није условљено знањем на часовима већ , пре свега, интересовањем и жељом ученика. Успешно учешће на приредби може на ученике деловати врло мотивационо и у обавезном сегменту наставе. 

Неретко , кроз претходни рад у секцији, на школској приредби, и током извођења и током припрема,  увежбавају се посебне склоности и способности и многи ученици постају заинтересовани за учешће у културно-уметничким друштвима, музичком образовању,  за глуму, журналистику итд. 

Приредбе и јесу шанса да се започне она духовна активност према којој ученик осећа склоност и има интересовање, врло често ученик и није свестан неког свог талента и потенцијала који има. 

Учешће у приредбама мора донети видљиви успех и резултат у виду повратних информација од самих гледалаца које су, у случају наше школе, до сада биле врло позитивне. 

Помало се заборавља да је култура изражавања посебно наставно подручје и да је од велике важности да ученик зна да се изражава јасно, тачно, економично и уверљиво. Томе, нарочито, доприноси учешће у школским представама. 

Сваки вид јавног изражавања мисли, осећања, извођење уметничког дела, свирање, певање, глума, рецитовање, говор представљају психолошко-социјални акт. Излагач мора да буде свестан чињенице да говори другима, да га они слушају, да је због тога дужан да буде уверљив и занимљив јер ће престати да га слушају и то је важан допринос свеукупном развоју ученикове личности. 

Književna dela i autori po standardizovanim nivoima – za završni ispit

 

Književna dela

Osnovni nivo

–          Očiju tvojih da nije, Vasko Popa, 8.

–          Simonida, Milan Rakić, 7.

–          Otadžbina, Đura Jakšić. 8.

–          Svetli grobovi, J.J. Zmaj, 8.

–          Pilipenda, Simo Matavulj, 8.

–          Manasija, Vasko Popa, 7.

–          Pismo majci, Sergej Jesenjin, 8.

–          Biserne iči, Sima Pandurović, 7.

–          Usmena književnost, pojam i osobine

–          Narodna lirska pesma, pojam i osobine

–          Narodna i umetnička književnost, sličnosti i razlike

–          Umetnička lirska pesma, pojam i osobine

–          Epika

–          Drama

–          Lirika

–          Vrste stihova, šesterac, osmerac, deseterac…

–          Vrste stihova narodne poezije ( osmerac, epski deseterac, bugarštice)

–          Rima i vrste

–          Naracija, deskripicija, dijalog, monolog – vrste pripovedanja

–          Stilske figure (epitet, metafora, kontrast, poređenje i ostale…)

–          Motivi lirskih pesama

–          Tema pesme.

 

Srednji nivo

 

–          Memoari prote Mateje Nenadovića, 8.

–          Smrt majke Jugovića, 6.

–          Car Lazar i carica Milica 6.

–          Deobe, Dobrica Ćosić, 8.

–          Početak bune protiv dahija, 8.

–          Dnevnik Ane Frank, 7.

–          Plava grobnica , M. Bojić, 7.

–          Gorski vijenac, P.P. Njegoš, 8.

–          Seobe, M. Crnjanski, ?

–          Boj na Mišaru, ?

–          Krvava bajka, Desanka Maksimović, 7.

–          Pohod na mjesec, B. Ćopić. , 5.

–          Pokondirena tikva, J.S. Popović, 7.

–          Nebo, Stevan Raičković, 7.

–          Sve će to narod pozlatiti, L. Lazarević, 8.

–          Život i priključenija, Dositej Obradović, 7.

–          Pisma iz Italije, Lj. Nenadović, 8.

–          M. Crnjanski, Lament nad Beogradom, 8.

–          Izbiračica, K. Trifković, 6.

–          Zagonetke, poslovice, pitalice, izreke, brzalice, brojalice

–          Predrag i Nenad, balada, 8.

–          Ženidba Milića barjaktara, alada, 8.

–          Balade i poeme

–          Književno-naučne vrste: putpis, biografija, autobiografija, dnevnik, memoari

–          R. Petrović, Ljudi govore?

–          Kanjoš Macedonović, Stjepan Mitrov Ljubiša

–          Unutrašnji monolog

–          Koreni, Dobrica Ćosić, 8.

–          Prepričavanje i analiza, razlike

–          Pop Ćira i pop Spira, 8.

–          Romeo i Julija, 8.

–          Boj na Mišaru, ?

–          Sumnjivo lice, B. Nušić, 8.

–          Ivo Senković i aga od Ribnika, 7.

–          Statički motivi

–          M. Antić. Šašava pesma, 5.

–          Lirski subjekat

–          Mali Radojica, 7.

–          Veče, Vojislav Ilić, ?

–          Danilo Kiš, Livade, ?

–          Magareće godine, B. Ćopić?

–          Srpska devojka , 8.

–          Potera za pejzažima, P. Milosavljević, 7.

–          Dioba Jakšića, 7.

–          Aska i vuk, Ivo Andrić, 6.

–          Hajduk Stanko, J. Veselinović.

–          Starina Novak i knez Bogosav, 7.

–          Veljko Petrović, Jabuka na drumu, 7.

–          Stara porodična kuća, Veljko Ugrinov, 7.

–          Radoje Domanović, Mrtvo more, 7.

–          Među svojima, V.P. Dis, 7.

–          Činovnikova smrt, A. P. Čehov, 7.

–          Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo, Grozdana Olujić, 7.

–          Mali princ, A. D. S Egziperi, 7.

–          Priča o kmetu Simanu, Ivo Andrić, 7.

–          Kašika, A. Isaković, 7.

–          Joavan Dučić, Podne, 7.

 

Нисам песник , Дијана Паликућин

Не, ја нисам песник

Само слажем у риме

Мојих осећања речник

Зачињен са много чиме

 

Сваки протекли дан

Непоновљив је у животу

Већ сутра је као сан,

Оставља у души и мору и лепоту.

 

Не пролази време

Кроз њега пролазим ја

Носећи своје судбине бреме

А од када, ко зна?

 

Не желим да будем трава

Коју ветар одува

Зато ми мисао не спава,

Страх ме од заборава чува.

 

А живот је као чесма

Увек свежу наду даје,

Сваки дан је једна песма

Која ми у души остаје. 

Share this:

Na ovom kratkom videu sa jasnim uputstvma videćete kako da se prijavite, ulogujete i pristupite besplatnoj pripremi za malu maturu. Uz obilje interesantnog materijala, dopunićete lekcije iz škole i na najbolji mogućni način se pripremiti za završni ispit. Želim vam sreće i obratite mi se ako imate neko pitanje.

Share this:

http://www.mala-matura.com/

Na ovom sajtu se možete besplatno on-line pripremati za završni ispit iz srpskog jezika i matematike. Registrujte se besplatno i naučite više.

Pripreme za Malu maturu – stilske figure – 1. deo

Pripreme za Malu maturu – stilske figure – 1. deo.