Земљо моја
Лепа си, Земљо моја!
Најлепша међу земљама света
Тако мила, љупка и нежна
Ко скривене латице цвета.
У кршном камену мирољубива
У дечјем погледу мила
Тиха ко гладна птица што бива
И поносна када рашири крила
Ти небрушена скриваш драги камен
У грудима свог народа
У пепелу распламсали пламен
Као искра свог препорода.
У пролеће кад природа врати ласте
Од полена златне су твоје баште,
Из семена дивља ко коров што расте
Из празног ума цвет најлепше маште.
Извири из врела вечних ко смрт
Нек реке увиру у недра твоја
Од питомих шума створи дивљи врт
У ком је трње најлепших боја.
Сама сред магле у којој се губи
Сва славна прошлост твоја
Ко вечност и сада кад се љуби
Лепа си, Земљо моја.
Дијана Паликућин
Речима о речима 
Povratni ping: Психолошки оквир индивидуализације и персонализације наставе и е-учења – задатак | Portfolio